Koliko košta sajt i šta stvarno ulazi u cenu

Sajt nije proizvod sa police koji ima jednu nalepljenu cenu. To je posao koji neko za vas obavi — i skup odluka koje neko za vas donese. Zbog toga se ponude razlikuju: nije isto kupiti gotov šablon i sipati u njega vaš tekst, i sesti sa vama, razumeti čime se bavite, pa napraviti stranicu koja to jasno govori. Cena prati koliko je od tog posla stvarno urađeno.

Kada shvatite šta ulazi u cenu, dve stvari postanu jasne: zašto sajt ne može biti „gotovo za sat vremena i skoro besplatno“, i zašto najmanji broj u ponudi obično znači da je najveći deo posla ostavljen vama — ili nije urađen uopšte.

Šta zapravo plaćate kada plaćate sajt

Cena sajta nije cena „koda“. To je zbir nekoliko koraka, i svaki od njih traži vreme i znanje. Evo šta se krije iza jednog broja.

Razgovor i plan. Pre nego što nastane ijedna stranica, neko mora da razume šta radite, ko su vam kupci i šta želite da sajt postigne. Ovaj korak deluje nevidljivo, a upravo on odlučuje da li će sajt donositi pozive ili samo lepo izgledati.

Tekst i struktura. Neko mora da odluči šta ide na koju stranu, kojim redom, i kako to napisati da posetilac odmah razume. Prazan lep sajt bez jasnog teksta ne prodaje ništa. Pisanje jasnog teksta je često najteži i najvredniji deo posla.

Izrada. Sklapanje stranica, raspored, boje, dugmad, forme — deo koji ljudi obično zamišljaju kada kažu „izrada sajta“. Bitan jeste, ali je samo jedan od koraka, ne ceo posao.

Prilagođavanje telefonu. Većina posetilaca dolazi sa telefona. Da sve izgleda uredno i radi na malom ekranu nije automatski — to je poseban posao provere i doterivanja koji se lako preskoči u jeftinim ponudama.

Priprema za pretragu. Naslovi stranica, opisi, brzina, uredni linkovi — osnovne stvari zbog kojih vas Google uopšte može pokazati. Sajt koji ovo nema postoji, ali ga niko ne nalazi.

Objava i provera. Postavljanje na domen i hosting, provera da sve radi, da forme stižu i da nema polomljenih linkova. Sajt nije završen kad izgleda dobro, nego kad radi kako treba na pravom internetu.

Kada uporedite dve ponude, u stvari poredite koliko je od ovih šest koraka uključeno. Najveća razlika u ceni skoro nikad nije u „lepoti“, nego u tome koliko toga zaista neko odradi za vas.

Zamka „sajta od 100€“ i cene „od…“ bez kraja

Najmanji broj u oglasu je magnet, i to s razlogom — deluje kao da ste našli isto to jeftinije. Problem je što najniža cena obično plaća samo jedan od gornjih koraka, a ostatak ili radite sami, ili ga kasnije doplaćujete, ili ga nikad ne dobijete.

„Sajt od 100€“ najčešće znači ubačen šablon u koji vi sami treba da unesete tekst i slike, bez razgovora, bez pripreme za pretragu i bez provere na telefonu. To nije prevara — to je tačno onoliko posla koliko taj broj i vredi. Ali sajt koji ne donosi pozive nije jeftin, koliko god koštao; on je čist trošak.

Slično važi za cene „od…“. „Sajt od X evra“ je početni broj koji skoro nikad nije konačni. Kako se dodaje ono što vam zaista treba, iznos raste — samo što to saznate usput, a ne na početku. Zato pitanje nikad nije „koja je najmanja cena“, nego „koliko košta sajt koji zaista radi ono što mi treba, bez skrivenog nastavka“.

Najjeftiniji sajt je obično najskuplji — jer za njega drugi put platite pravi sajt koji ste od početka trebali.

Jednokratni trošak vs stalni troškovi

Mnogo zabune oko cene dolazi od mešanja dve različite stvari: koliko koštate da napravite sajt, i koliko koštate da ga držite na internetu. To su odvojene stavke i treba da ih vidite razdvojene.

Izrada — jednokratno. Sam sajt platite jednom. To je posao koji se odradi i sajt je vaš. Nema mesečne pretplate za samo posedovanje sajta; ako vam neko naplaćuje mesečno „da bi sajt postojao“, pitajte tačno šta u toj pretplati dobijate.

Domen i hosting — mali godišnji trošak. Domen (vaša adresa, na primer vasafirma.rs) i hosting (prostor gde sajt živi) plaćaju se jednom godišnje i to je relativno mali iznos. Važno: ovo treba da bude na vaše ime, da adresa i sajt ostanu vaši i da nikad ne ostanete zaključani kod nekog drugog.

Održavanje — opciono. Ako želite da neko brine o sitnim izmenama, ažuriranjima i sitnicama, uzimate mesečno održavanje. Ako ne želite, ne morate — sajt radi i bez toga. Održavanje je usluga koju birate, ne obaveza bez koje sajt ne funkcioniše.

Kada tražite ponudu, tražite da ove tri stavke budu jasno razdvojene. Ako su sve saliveno u jedan broj ili u jednu mesečnu ratu, teško je videti za šta zapravo plaćate.

Kako pošteno uporediti dve ponude

Dve ponude sa različitim cenama često nisu ponude za istu stvar — samo tako izgledaju jer se obe zovu „sajt“. Da biste ih uporedili pošteno, ne gledajte prvo cenu; gledajte šta svaka uključuje. Evo šta da pitate oba ponuđača, istim rečima:

Kada dobijete odgovore, dve ponude odjednom izgledaju drugačije. Nekad je skuplja zapravo jeftinija jer uključuje ono što biste kod druge doplaćivali; nekad je jeftina baš toliko jeftina koliko malo radi. Poredite jabuke sa jabukama, ne broj sa brojem.

Kada je šablon dovoljan, a kada nije

Šablon (gotov predložak u koji se ubacuje vaš sadržaj) nije loša reč. Za neke firme je sasvim dovoljan i nema razloga plaćati više. Za druge je uska cipela koja se posle vidi. Evo grube granice.

Šablon je verovatno dovoljan ako imate jednostavnu ponudu, malo usluga, i treba vam uredna vizit-karta na internetu sa jasnim kontaktom. Ako je cilj da vas ljudi nađu, vide čime se bavite i pozovu vas — dobro postavljen šablon to ume.

Šablon verovatno nije dovoljan ako imate specifičan način rada koji treba objasniti, više usluga koje se razlikuju, ili želite da se izdvojite od konkurencije koja koristi iste te predloške. Tada vam treba struktura i tekst skrojeni za vaš posao — a to je onaj „razgovor i plan“ deo koji šablon sam po sebi ne rešava.

Poenta nije „šablon je loš, skupo je dobro“. Poenta je da platite tačno onoliko posla koliko vaš slučaj traži — ni manje (pa sajt ne radi), ni više (pa plaćate ono što vam ne treba).

Primer poštene, javne cene

Da ovo ne ostane samo teorija, evo kako izgleda kada su cene otvorene i razdvojene — na primeru naših sopstvenih, javno objavljenih paketa. Ne pominjemo ih da bismo prodali paket, nego kao pokazatelj kako cena treba da izgleda: jasno, sa krajem, bez „od…“.

• Pregled vidljivosti — besplatno. Prvo pogledamo gde ste sada, bez obaveze.
• Google Start — 250 €. Za firme kojima prvo treba da ih Google uopšte pokaže.
• Sajt koji se nalazi — 600 €. Sajt napravljen tako da vas ljudi i pronađu i razumeju.
• Nađi me — 900 €. Za one koji žele i sajt i ozbiljniju lokalnu vidljivost zajedno.
• Održavanje — 40 € mesečno ili 240 € godišnje. Opciono, samo ako želite da neko brine o sitnicama.

Sve su to jednokratni iznosi za izradu (osim održavanja, koje je jasno označeno kao mesečno/godišnje i opciono), a domen i hosting su odvojen mali godišnji trošak na vaše ime. To je cela slika, bez skrivenog nastavka. Ako želite da za pet pitanja vidite koji paket odgovara vašem slučaju i okvirnu cenu, tu je kalkulator cena.

Kratki odgovori na česta pitanja

Kako dalje

Cena sajta prestaje da bude misterija čim je razložite na posao i odluke iza nje. Kada sledeći put dobijete ponudu, ne gledajte prvo broj — gledajte šta taj broj uključuje, da li je jednokratan i da li ima kraj. Najbolja ponuda nije najmanja, nego ona kod koje tačno znate za šta plaćate i šta na kraju dobijate.